Postoje ciljevi koji deluju gotovo nedostižno. Za njih nisu dovoljni samo talenat i dobra fizička priprema – potrebni su meseci discipline, istrajnosti, odricanja i vera da je moguće napraviti još jedan korak kada se čini da su granice već dostignute.

Naš kolega Nemanja Kršljanin, mašinski inženjer, upravo je dokazao da se najveći snovi ostvaruju upornošću. Na prestižnom takmičenju Ironman 140.6 Switzerland Thun 2026, uspešno je završio jedan od najtežih jednodnevnih sportskih izazova na svetu – 3,8 kilometara plivanja, 180 kilometara vožnje bicikla i 42,2 kilometra trčanja – za impresivnih 12 sati i 41 minut.

Kompanija Jadran sa zadovoljstvom podržava ljude koji svojim primerom inspirišu i motivišu druge, bilo u poslovnom, bilo u sportskom okruženju. Vrednosti koje Ironman predstavlja – disciplina, istrajnost, odgovornost i posvećen rad – ujedno su i vrednosti koje negujemo kao kompanija. Zato je Nemanjin uspeh razlog za ponos celog našeg tima.

Kao što i dolikuje, našeg Ironmana dočekali smo s velikim nestrpljenjem, uz osmehe, aplauze i tortu. Zajedno smo proslavili njegov uspeh i čestitali mu na ostvarenju sna i izuzetnom sportskom dostignuću.

Nakon dočeka razgovarali smo sa Nemanjom o putu koji ga je doveo do cilja, najtežim trenucima trke, podršci koja mu je bila vetar u leđa i planovima nakon ostvarenja jednog od najvećih sportskih izazova na svetu.

Završio si svoj prvi Ironman. Kakav je osećaj?

Neverovatan. Još uvek nisam potpuno svestan šta se dogodilo. Sedam meseci priprema, stotine sati treninga, hiljade pređenih kilometara, uz posao sa punim radnim vremenom, mnogo odricanja… i na kraju prolazak kroz cilj. To je trenutak koji ću pamtiti ceo život.

Šta je bilo najteže?

Definitivno maraton. Posle 3,8 km plivanja i 180 km bicikla svaki korak je izazov. U tim trenucima ne razmišljaš koliko je ostalo, već samo da napraviš još jedan korak.

Šta ti je prolazilo kroz glavu kada si prošao kroz cilj?

Prvo neizmerna sreća i ponos, pa onda ogromno olakšanje. Setio sam se svih jutarnjih treninga, kiše, zime, umora i svih ljudi koji su bili uz mene. Tada shvatiš da je svaki trening imao smisla.

Koliko su ti značili podrška Jadrana i ljudi oko tebe?

Podrška je najbitnija. Ironman možda izgleda kao individualni sport, ali iza jednog finiša stoji veliki tim. Hvala Jadranu koji je verovao u mene i podržao ovaj put. Hvala porodici, prijateljima i svima koji su navijali i slali poruke. A posebno želim da se zahvalim svojim kolegama na prelepom dočeku po povratku. Takvi trenuci pokažu da ljudi iskreno dele tvoju radost i to mi zaista mnogo znači.

Šta dalje?

Ostvario sam san i ponosan sam na to. Sada želim da se posvetim half Ironman distanci, da budem brži, da više uživam u trkama i da zadržim balans između privatnog života, posla i sporta.