Ponekad je dovoljno da na kratko zastanemo usred radnog dana, prepustimo se nekoj novoj priči i otputujemo daleko, upoznajući svet iz perspektive onih koji ga istražuju i doživljavaju na poseban način. Kroz objektiv i nezaboravne doživljaje naše koleginice Stefane Čajetinac, upoznali smo ostrvo neobičnih pejzaža, fascinantne prirode i ljude čiji su način života i kultura ostavili poseban utisak na sve nas.

Stefana nam je zaista priredila pravo iznenađenje: uz autentične fotografije i ukus ploda baobaba koji nam je donela kao suvenir, upoznali smo svet koji se teško može dočarati samo rečima. Od potrage za lemurima u bujnim tropskim šumama i susreta sa kameleonima, gekonima i drugim neobičnim životinjama, preko višednevne plovidbe rekom Tsiribihina i noći pod šatorima na peščanim obalama, do impresivnih stenovitih formacija nacionalnog parka Tsingy i čuvene avenije baobaba obasjanih zalaskom sunca – svaka fotografija otvarala je vrata za nas nepoznatog sveta.

Osim što smo na slikama mogli da vidimo kako izgledaju kameleoni, gekoni, žabe, lemuri – saznali smo koliki su, kakvi su kad se dodirnu, a kakvi kad se drže na ruci, kakva im je narav i šta vole da jedu. Zamišljali smo kako bi izgledalo poći u takvu avanturu i da li bi smo bili dovoljno hrabri, jer čuli smo da tamo osim nekih opasnih životinja, ima i bakterija i parazita koji nisu gostoprimljivi. Međutim, naša neustrašiva Stefana obišla je i rezervat krokodila. Veliki izazov za nju je bio i obilazak čudesne Kamene šume (Tsingy). Penjanje po stenama uz profesionalnu opremu i prelazak preko visećeg mosta zahtevali su veliku koncentraciju i sigurnost u svaki korak i bili su pravi test Stefanine izdržljivosti i odlučnosti.

Slušajući priče o ovom neobičnom putovanju, divili smo se Stefani na spremnosti da se odrekne svakog komfora. Putovala je različitim prevoznim sredstivima: brodićem, ribarskim čamcima, neudobnim džipovima koji su jurili kroz prašinu, prikolicom koju je vukla freza, a fotografije su pokazale da tamo postoje i rikše, pa čak i one koje umesto na pogon bicikla, vuče čovek, pešice. Zamišljali smo da li bi i mi mogli da spavamo u šatorima, bez ugodnosti savremenog života, ali Stefana je sve to proživela i sa osmehom se prisećala: ,,Dve noći smo spavali u šatorima u okviru kampa gde smo imali logorsku vatru oko koje smo se okupljali, pevali, plesali i pekli marshmellows. Tu su lokalci pravili dobru atmosferu pevajući i učeći nas tradicionalnom plesu. Kupali smo se na vodopadu u blizini jer nismo imali kupatilo ta tri dana. I , da, naravno da je voda bila hladna. Hranu smo kupovali usput, od lokalaca. Jeli smo jastoge, ribu i piletinu, upravo ulovljenu i sveže pripremljenu i zaista je sve bilo preukusno.“

Posebno su nas dotakle priče o ljudima koje je Stefana sretala na putu. O druženju sa lokalnim stanovništvom, poseti školi i udruženja u kojem ljudi ometeni u razvoju, stvaraju umetnička dela (nameštaj, torbe i druge predmete) od drveta, rafije i recikliranih materijala. Videli smo kako izgleda život stanovnika u izuzetno siromašnim uslovima. Najviše smo se zadržali gledajući fotografiju na kojoj je prikazana izgradnja objekta, kao i tradicionalna proizvodnja cigli. Na slikama se vide žene koje nose teret na glavi, kao i deca koja se tek uče toj važnoj veštini. Nije mogla da opiše sreću na licima dece kada im se poklone bombone, majice ili školski pribor, a posebno lopte. Za naš svet obični, svakodnevni predmeti postajali su dragoceni pokloni koje su meštani primali sa velikom zahvalnošću. Zbog toga je naš kolektiv odlučio da organizuje prikupljanje sličnih poklona koje će naša koleginica odneti na narednu destinaciju koju uveliko planira.

Tako su se nizale priče o svakodnevnom životu, kulturi, različitostima, i proživljenim trenucima koji putovanju daju mnogo dublji smisao i vrednost.

A kada neko toliko voli da istražuje svet, prirodno je da želi da njegove lepote podeli sa drugima. Stefana je neumorno odgovarala na naša pitanja, otkrivajući detalje koji se ne nalaze u turističkim vodičima. Zahvaljujući njenoj strasti prema fotografiji i umeću da zabeleži pravi trenutak, imali smo osećaj da smo i sami tamo.

Jer, kada se spoje ljubav prema putovanjima, oko za detalje i talenat za fotografiju, nastaju priče koje nas inspirišu, pa se ovo putovanje nije završilo povratkom kući, već nastavlja da živi kroz priče koje delimo.

Ovaj intermeco podsetio nas je na nešto što često zaboravimo u poslovnoj svakodnevici: da naše kolege imaju u sebi mnogo više od svojih radnih uloga. Svako od njih nosi posebna interesovanja, talente i strasti koje njihov svet čine bogatijim.

Stefana je pravi primer takve raznovrsnosti. Pored putovanja i fotografije, igra tenis, izrađuje tepihe, slika, bavi se string art tehnikom, a poseduje i sertifikat za pripremu napolitanske pice. Od umetnosti i ručnog stvaralaštva, preko sporta i gastronomije, do istraživanja najudaljenijih predela – njena interesovanja rođena su iz radoznalosti i želje da isproba nešto novo.

Upravo takve priče želimo da negujemo u Jadranu. Verujemo da se dobra atmosfera i osećaj zajedništva grade i kroz prilike da bolje upoznamo jedni druge, podelimo ono što volimo i inspirišemo kolege da otkriju nešto novo.

Zato podržavamo inicijativu da poslovnu svakodnevicu obogatimo ličnim pričama, hobijima i iskustvima. Nekada je to putovanje na drugi kraj sveta, nekada fotografija koja nas zadivi, umetnički rad nastao iz ljubavi prema stvaranju, sportski izazov ili veština koja nas iznenadi.

A nekada je dovoljan samo momenat pažnje da nas podseti koliko zanimljivih svetova postoji među ljudima sa kojima svakog dana radimo.

Hvala Stefani što nas je povela na Madagaskar i podsetila da inspiracija često dolazi upravo od ljudi koji sede pored nas.

Tsingy (Kamena šuma) – geološka formacija, nastala kroz višemilionski proces taloženja korala, tektonskog podizanja i specifične erozije tropskim kišama.